Od skromnog šlager takmičenja nekoliko država, Pesma Evrovizije je od 1956. godine do danas izrasla u veliki muzičko-scenski spektakl, a kako je rastao broj učesnika rasli su i apetiti domaćina da svojom organizacijom zasene sve prethodne.

Poslednje dve decenije, zahvaljujući razvoju tehnologije, scene su postale sve zahtevnije, a organizacije sve skuplje.

Najviše novca za organizaciju Evrovizije u istoriji ovog takmičenja potrošio je Azerbejdžan 2012. godine – 60 miliona evra. Ne računajući zbog toga prethodno izgrađenu Palas arenu za koju je izdvojeno 100 miliona evra.

Danska je za organizaciju u Kopenhagenu 2014. potrošila 45 miliona evra, a više od 30 miliona evra dato je i za organizacije takmičenja u Moskvi (2009), Beču (2015) i Kijevu (2017).

Najjeftinija organizacija Pesme Evrovizije u poslednjih 15 godina bila je ona u Stokholmu 2016. godine, organizatore je koštala 14 miliona evra, dva miliona evra više Švedska je potrošila na takmičenje u Malmeu tri godine ranije. I Finska je 2007. na takmičenju na kom je za sada Srbija jedini put i pobedila zahvaljujući Mariji Šerifović potrošila 18 miliona evra.

Holandija je za organizaciju ovog muzičkog spektakla pre tri godine potrošila manje nego što je planirala, umesto 22,7 miliona, svega 19 miliona evra. Organizatori su tvrdili da bi potrošnja bila veća, baš kao i zarada, da nije bilo pandemije, zbog koje takmičenje 2020. nije ni održano.

Budžetom je predviđeno da ovogodišnje takmičenje u Torinu Italijane košta između 13,5 do 40 miliona evra. Konačni bilans, međutim, znaće se tek nakon završetka takmičenja.

Za mnoge države pobeda bi bila teret, poput BiH koja je ove i nekoliko prethodnih godina odlučila da zbog novca ne nastupa. Trošak odlaska višečlane ekipe na takmičenje košta i po nekoliko stotina hiljada evra, što je za zemlje sa manjim budžetima mnogo.

Tek bi pobeda bila dodatni teret, pogotovo ako se zna da uloženi novac ne može u potpunosti da se vrati. Roterdam je prošle godine 2,8 miliona evra prihodovao, najviše od hotelskog smeštaja.

Na primer, britanski mediji su pisali o tome koliko je koji domaćin Pesme Evrovozije uspeo da zaradi.

“Dobra stvar je što nećemo uskoro pobediti na takmičenju”, pisali su pre nekoliko godina britanski mediji baveći se troškovima takmičenja.

Kada je Azerbejdžan bio domaćin takmičenja 2012. godine, na njega su potrošili 48 miliona funti i povratili samo sedam miliona funti prihoda od turizma, Kopenhagen je 2014. potrošio 36 miliona funti i vratio 13 miliona funti.

“Bolje je ako to uradite jeftino, Malme je potrošio 17 miliona funti i dobio je procenjenih 16 miliona funti nazad. Kijev je na kraju potrošio oko 30 miliona funti, uništio je planove za reformu državnog emitera u privatnog i uzeo skoro četvrtinu njegovog godišnjeg budžeta”, pisali su britanski mediji.

Izraelski državni emiter je, na primer, pre četiri godine uzeo zajam od države od 16,5 miliona evra, koji bi trebalo da vraća 15 godina. Procenjena zarada Izraela od Evrovizije, koja je domaćin bila 2018, bila je nekih 12 miliona evra, a na organizaciju su potrošili više od 28 miliona evra.

Srbiju je 2008. organizacija Evrovizije koštala 21 milion evra. RTS kao glavni organizator je tada potrošio 8,5 miliona evra, a država je dala više od 10 miliona za kupovinu tehničke opreme, dok je Grad Beograd izdvojio dva miliona evra.

U to vreme svi su bili zadovoljni rezultatom, a i brojem turista koji su došli u Beograd, bilo ih je gotovo 15.000, a prihod od turizma procenjen je na deset miliona evra.

Tadašnji direktor RTS-a Aleksandar Tijanić je nakon završetka takmičenja rekao kako je “korist za Srbiju veća od milijardu evra”, a medijski stručnjaci tada su pisali kako je reklama koju je Beograd dobio premašila prihode od samog događaja.